24-D10, Zgrada 3, Aosheng Building, Ulica Shunhua Road, Jinan, Šandong, Kina +86 13969167638 [email protected]
Упознавање са стандардима Друштва аутомобилских инжењера (SAE) у вези аутоматизације возила има велики значај када се посматра развој система аутономског возења у свету теретног транспорта. SAE оквир заправо аутоматизацију дели на шест различитих нивоа. На самом дну је Ниво 0, где уопште нема аутоматизације и све зависи од возача. Помињући се све више до Нивоа 5, говоримо о потпуној аутоматизацији где возило обавља све задатке вожње без обзира на временске прилике или стање пута, без потребе за било каквим људским умешивањем. Док технологија напредује кроз ове фазе, оно што почиње као основне помоћи возачу, као што је адаптивни круиз контрол на Нивоу 1, на крају нас доводи до оних фантастичних могућности аутономског возења на Нивоу 5. Посматрајући данашње тржиште теретног транспорта, произвођачи већ раде на различитим моделима који обухватају различите нивое аутоматизације. Компаније као што су Даимлер са својом линијом Freightliner и Volvo кроз свој Vera пројекат заиста истичу границе онога што аутоматизовани теретни камиони могу да постигну. Оваква врста иновација није само занимљив технолошки разговор – она заправо помаже да теретни превоз постане безбеднији и смањи оперативне трошкове у дужем временском периоду.
Колоне камиона представљају нешто заиста занимљиво за транспорта у данашње време. Основна идеја је да пола-камиони комуницирају једни са другима и возе заједно као да су некако повезани путем технологије. Када возе близу један другом, смањује се отпор ваздуха, што значи велике уштеде на гориву и боље укупно исплативост. Неки тестови показују побољшање ефикасности потрошње горива до 10%, углавном зато што камиони више не губе енергију борећи се против ваздушног отпора када су појединачно размакнути. Компаније попут Peloton Tech су спроводиле тестирања у сарадњи са институцијама као што је NREL (Национални лабораторија за обновљиву енергију) како би провериле колико ово функционише у пракси. Резултати ових експеримената показују да су предности веће од само уштеде на гориву. Безбедност се побољшава зато што возачи могу брже да реагују на измене испред, а испоруке стижу поуздано без непредвиђених закашњења.
Аутономни камиони се брзо развијају, при чему велики играчи стално истискују границе. Компаније попут Тесле, Волвоа и Даимлера настављају да унапређују своје технологије аутономног возења, износећи возила као што су Теслин електрични Semi и Волвова камиона која се сами крећу на аутопутевима. Трговина још увек није велика, али аналитичари предвиђају значајан раст у наредних неколико година. Неке процене указују на годишњи раст од око 5,5% до 2028. године за цео сектор аутономних теретних возила. Ипак, постоје значајне препреке. Прописи нису задржали корак са развојем технологије, многи системи и даље захтевају усавршавање, а масовна производња траје. Све то значи да вероватно нећемо ускоро видети аутономна возила која доминирају нашим путевима, упркос свим тумачењима у логистичким круговима.
Nedavna poboljšanja u tehnologiji baterija stvarno su zaživela kada je reč o komercijalnim kamionima, menjajući način na koji se robe prevoze drumskim putem. Većina novih razvojnih koraka usmerena je da baterije izdrže duže između punjenja, što ima smisla, s obzirom da niko ne želi da mu kamion stane usred državnog puta. Na primer, Bosch je razvio sistem elektromotora za teška vozila koji radi na 800 volti. Ovaj viši napon omogućava kamionu da pređe veću razdaljinu bez potrebe za čestim punjenjem. I ne govorimo ovde o malim, postepenim promenama. Baterije sa čvrstim elektrolitom su već na putu, a one bi mogle smanjiti i težinu i cenu električnih kamiona. Iako su još u fazi testiranja, mnogi stručnjaci veruju da bi ove baterije nove generacije mogle konačno učiniti električne kamione prihvatljivom alternativom dizelima, posebno za kompanije koje pokušavaju da usklade zaštitu životne sredine sa ekonomskim realnostima dugih transportnih ruta.
Izgradnja infrastrukture za punjenje ostaje ključni faktor za ubacivanje električnih kamiona na velike teretne rute koje presecaju našu zemlju. Trenutno, nedostaje dosta delova ovog slagalice, naročito kada je u pitanju brzo punjenje neophodno za duže putovanja koja se protežu stotinama kilometara. Neki ljudi smatraju da rešenje leži u saradnji između vladinih agencija i kompanija koje su voljne da investiraju u bolju infrastrukturu. Uzmite Evropu kao primer – oni su već pokrenuli mreže masovnih stanica za brzo punjenje kako bi električni vozila izbegla čekanje od nekoliko sati između stanica. Industrija prevoza polako prelazi na električne modele, što znači da će biti potrebno mnogo više pouzdanih opcija za punjenje ako ovi vozila treba da zameni tradicionalne dizel kamione na velikoj skali. Bez adekvatne podrške infrastrukture, čak ni najnapredniji električni kamioni neće značajno smanjiti emisiju gasova u prevoznim mrežama.
Менаџери флота који размишљају о преласку на електрична или хибридна возила морају да размотре све бројке при израчунавању укупних трошкова власништва. То укључује не само цену куповине, већ и трошкове горива, редовног одржавања, као и било какве државне подстиче које су доступне. Бројке показују нешто занимљиво – електрична возила углавном значајно штеде на трошковима горива у поређењу са својим дизел варијантама. Постоји и још једна страна проблема – електромоторни возила имају мање покретних делова, па им је стога потребно мање одржавања током времена. Такође, многа подручја данас нуде програме финансијске подршке компанијама које прелазе на електрични погон. Ове штедње брзо нарастају. Такође, важно је узети у обзир и еколошка питања. Прелазак са дизела значи смањење штетних емисија које загађују ваздух и доприносе глобалним проблемима са климом. За предузетнике који мисле напред, коришћење електричних возила није добар само за финансијски резултат – такође помаже у испуњењу растућих захтева потрошача у вези са корпоративном одговорношћу и заштитом животне средине.
Системи за избегавање судара данас су практично стандардна опрема на већини модерних теретних камиона, захваљујући њиховој способности да путеве чине безбеднијим коришћењем прилично импресивне технологије. Системи функционишу комбинирајући сензоре и камеру који уочавају када нешто превише приђе, па упозоре возача или чак аутоматски активирају коčнице ако је то неопходно. Према неколико индустријских извештаја, камиони опремени оваквом технологијом имају значајно мање судара у поређењу са онима који нису, што наравно чини ствари безбеднијима за све учеснике у саобраћају. Једна студија из ИИХС-а (IIHS) показала је да ови системи смањују сударе са предњим делом возила за око 76% у одређеним условима. С обзиром на њихову ефективност, законодавци широм земље почињу озбиљно да разговарају о томе да их учине обавезним за сва комерцијална возила. Уколико се такве регулативе заиста усвоје, можда бисмо могли да очекујемо значајан пад смртних случајева у саобраћају током времена, како би све више камиона напуштало фабрику већ опремљених овим карактеристикама које спасавају животе.
Системи за упозоравање на напуштање траке имају кључну улогу у савременој технолoгији безбедности камиона, смањујући оне опасне несреће које настају када возачи одстапају са своје траке. Већина система се ослања на камере монтиране на комби инструментима које прате ознаке на путу и активирају упозорења када камион започне да прелази линије без давања показивача. Ова технологија посебно сија током изнурења ноћних транспорта када наступа умор и концентрација опада. Национална администрација за безбедност саобраћаја на путевима (NHTSA) објавила је нешто заиста запажено – око 45% мање несрећа од када су ови системи постали широко доступни. Компаније попут Volvo и Freightliner сада их инсталирају као стандардну опрему у већини модела. Оно што овде запрашо видимо није само постепен напредак већ фундаментална промена у начину на који индустрија транспорта приступа стандардима безбедности уопште.
ESC, или Електронска контрола стабилности, истиче се као једна од најважнијих карактеристика безбедности за теретне возиле у данашње време, чиме се бори против опасних преокрета и клизања које сви плашимо. Када камион почне да губи контролу, систем аутоматски улази у акцију, коригујући притисак кочница и рад мотора како би ствари вратио у нормалан ток. Према бројкама које је објавио Министарство транспорта (DOT), од када је ESC постао уобичајен у комерцијалним возилима забележен је пад од скоро 57% у случајевима преокрета возила. Прилично упечатљив податак, ако питате мене. Уколико погледнемо у будућност, инжењери раде на томе да ESC систем постане још паметнији. Неки стручњаци мисле да ће регулатори на крају можда чак наметнути обавезну примену овог система. Говоримо о могућим интеграцијама са другим безбедносним технологијама као што су упозорења на напуштање траке или системи за избегавање судара. Произвођачи камиона очигледно препознају вредност ових система контроле стабилности, што има смисла ако се има у виду колико су наше путеве постале безбедније у последњих неколико година захваљујући управо овим иновацијама.
Телематика је заиста променила игру за менаџере флота који желе да прате перформансе камиона у реалном времену, омогућавајући им приступ разним детаљним метрикама. Помоћу ових система, менаџери могу да прате ствари попут количине горива коју камиони троше, стање мотора и чак понашање возача за управљачем, што помаже у одржавању добрих перформанси и безбедности свих учесника. Узмимо потрошњу горива као пример - телематика нуди сталне извештаје, тако да менаџери могу да утврде где се губи нафта и да пронађу начине да смање трошкове. Компаније као што је Бош су на челу овог кретања, користећи телематику да би избили границе у управљању флотама и уштеделе новац кроз паметније коришћење ресурса. Права вредност долази од тога да се зна шта се дешава у том тренутку и да се предвиди проблеми пре него што постану скупи незгоди у будућности.
Menadžeri flota uviđaju da prediktivno održavanje koje pokreće telematska tehnologija menja pravila igre kada je u pitanju održavanje vozila u radnom stanju i smanjenje neočekivanih kvarova. Ove telematske platforme efikasno koriste analizu podataka kako bi prepoznale moguće mehaničke probleme mnogo pre nego što postanu ozbiljni. Brojke takođe govore jasno – povraćaj na investiciju (ROI) kod ovog pristupa nadmašuje tradicionalne metode održavanja gde popravke nakon kvarova obično znače visoke troškove. Stvarni testovi pokazuju da kompanije mogu uštedeti oko polovinu troškova prostoja, što je od presudne važnosti u današnjem naponom logističkom tržištu. A kako se AI i mašinsko učenje dalje razvijaju, ovi pametni sistemi postaju još bolji u predviđanju mogućih problema, čime flotama stavlja na raspolaganje nešto zaista vredno za zaštitu njihovih investicija u vozila.
Pametna tehnologija usmeravanja postala je neophodna za poboljšanje rada logistike i prevoza robe. Ovaj sistem u osnovi analizira različite faktore kroz telematske podatke prilikom određivanja ruta koje kamioni treba da pređu. Uzimaju se u obzir saobraćajne gužve, zatvaranje puteva, čak i vremenski uslovi, kako vozači ne bi gubili gorivo na neefikasnim rutama. Kompanije širom industrije pričaju slične priče o svojim operacijama nakon uvođenja ovih rešenja. Jedna velika transportna kompanija je zabeležila smanjenje troškova goriva za oko 15% već nakon nekoliko meseci primene optimizovanih ruta. Analizom stvarnih primena vidi se da ove metode smanjuju operativne troškove, dok su kupci zadovoljniji jer paketi stižu na vreme, umesto da budu odlaganji. Ono što čini ove alate vrednim je njihova sposobnost da se prilagođavaju promenljivim uslovima u realnom vremenu, čime se osigurava neprekidan rad lanca snabdevanja i izbegavaju konstantne prekidi ili stres zbog naglog menjanja ruta u poslednjem trenutku.
Саобраћајни бизнис тренутно се сусреће са некаквом врстом кошмара услед недостатка возача који изазивају велике проблеме у свим областима. Кашњења у складиштима и дистрибутивним центрима су постала уобичајена, а компаније троше додатна средства само да би одржале ланце снабдевања у покрету. Део овог проблема настаје зато што старији возачи одлазе у пензију брже него што млађи радници желе да уђу у посао, а и многи људи више не виде возача камиона као привлачну каријеру. Али постоји светлост на крају тунела захваљујући новим технолошким решењима. Аутоматизовани системи почињу да надокнађују недостатак људских возача. Камиони без возача од компанија као што су Вејмо и Тесла више нису само прототипи, већ су већ започели да се крећу по путевима у ограниченом капацитету. У међувремену, телематички уређаји инсталирани у возилима пружају менаџерима податке у реалном времену о путањама и потрошњи горива, што им помаже да уштеде новац и време. Неке компаније су извештавале да су смањиле празне километре између испорука за 30% од увођења ових технологија. Иако још увек нисмо спремни за потпуно безвозачки систем, ови алати дефинитивно олакшавају утицај недостатка квалификованих возача.
Правила која важе за теретна возила су постала важна разматрања у вези са увођењем новијих технолошких решења. Ови прописи доста се разликују у зависности од тога где компаније делују у свету. Стручњаци из индустрије предвиђају да наредне измене стандарда емисије и захтева у вези безбедности стварно ће обликовати даљи развој. Узмимо на пример Европу и Северну Америку, места на којима регулатори обично прилазе прилично строго еколошким питањима. Многе компаније тамо већ прелазе на електрична возила и инсталирају оне модерне системе за детекцију судара управо како би остале у оквиру правних граница. У међувремену, делови света који су суочени са мање рестрикција нису убрзали увођење ових технолошких надоградњи истом брзином. Анализа стварних података показује и јасан образац – области које су погодиле строжи еколошки прописи генерално углавном воде групу у прихватању најновије транспортне технологије. За свакога ко покушава да уведе нову опрему у више земаља, упознавање са локалним правилима није само корисно, него је практично неопходно ако желе да им операције током рада током без проблема прате захтеве владе.
Аутоматизована технологија за камионе значи да радници морају брзо да уче нове ствари ако желе да остану актуелни. Када машине преузму монотоне и понављајуће се посаове, људи изненада осећају потребу за вештинама које се односе на поправку ствари, вођење операција и рад са разном техничком опремом. Узмимо на пример UPS — они су покренули обуке на којима возачи имају практично искуство са дигиталним логистичким софтвером и уче како да препознају проблеме пре него што постану већи захтеви. Школе и колеџи такође учествују у томе. Многе транспортне компаније сада сарађују са локалним стручним школама како би се учила основна рачунарска писменост уз напредније техничке обуке. Овакве сарадње су веома важне јер помажу да се смањи јаза између онога што радници знају данас и онога што ће послодавцима требати у будућности. Без тога, целокупне радне снаге могу остати застареле док се све остало креће у дигиталну еру у којој живимо сада.
Šta su nivoi SAE automatizacije? Standardi automatskog upravljanja SAE su standardi koji je razvio Savez automobilskih inženjera i koji definišu različite nivoeve automatskog vožnje u vozilima, od nivoa 0 bez automatskog upravljanja do potpune automatske vožnje na nivou 5.
Kako plutoanje kamiona povećava uštedu goriva? Plutoanje kamiona povećava uštedu goriva smanjujući otpor zraka kada kamioni voze blizu jedan drugome, što dovodi do značajne uštede goriva.
Koje kompanije vode u razvoju autonomnih kamiona? Компаније попут Тесле, Волво и Даимлер воде у развоју аутономних камиона са моделима као што су Теслин Семи и Волвоови камиони са самоуправљањем.
Зашто је инфраструктура за батеријско punjenje важна за електричне камионе? Инфраструктура за punjenje је од vitalne значајности да би се подржала уведба електричних камиона, осигуривајући им приступ брзим могућностима за punjenje по главним рутама за превоз товара.